Jabuke su simbol zdravlja i vitalnosti, a često čujemo izreku: "Jedna jabuka na dan, doktor iz kuće van." I dok su jabuke nesumnjivo bogate vlaknima, vitaminima i antioksidansima, postoji jedno pravilo koje mnogi zanemaruju — nije idealno jesti jabuke uveče. Možda vam ovo zvuči iznenađujuće, pa hajde da detaljno objasnimo zašto je to tako. Zašto ne valja jesti jabuke uveče? Jabuke i njihova nutritivna vrednost Pre nego što zaronimo u razloge zašto bi trebalo da izbegavate jabuke uveče, hajde da se podsjetimo šta ih čini tako zdravim voćem: Vlakna: Jabuke su bogate prehrambenim vlaknima koja pomažu u regulaciji probave. Vitamin C: Ovaj moćni antioksidans jača imuni sistem. Prirodni šećeri: Jabuke sadrže fruktozu, prirodni šećer koji organizmu daje energiju. Niska kalorijska vrednost: Jedna prosečna jabuka ima oko 95 kalorija, što je čini odličnim izborom za grickanje tokom dana. Ali kada je najbolje vrijeme za konzumaciju jabuka? Ako ste navikli da ih jedete kasno uveče, e...
Korisna lista povrća sa malo ugljenih hidrata, odn. šećera.
Ugljikohidrati su velika skupina organskih supstanci koje u živim organizmima obavljaju važne biološke funkcije. Sastoje se od ugljika, vodonika i kisika.
 |
Povrće sa najmanje šećera |
Ugljikohidrati su glavni dio prehrane životinja, kao i pretežna komponenta suve tvari živih organizama - oko 80% u biljkama i 20% u životinjama i ljudima.
Ugljikohidrati uključuju supstance glukozu, škrob, glikogen, celulozu, hitin i druge, uklj. šećeri.
Ugljikohidrati se mogu podijeliti u četiri skupine: monosaharidi (glukoza, fruktoza, riboza, askorbinska kiselina, poznata kao vitamin C, galakturonska kiselina, iduronska kiselina, glukuronska kiselina, glicerinska kiselina itd.), Disaharidi (saharoza, lahal, trehaloza itd.), oligosaharidi (koji sadrže od 3 do 10 ostataka monosaharida) i polisaharidi (celuloza, glikogen, kinin, petkin, itd.).
Iako se monosaharidi ne mogu hidrolizirati, drugi pripadnici ove hemijske klase hidroliziraju se do jednostavnijih šećera i na kraju do monosaharida, piše Wikipedia .
Iznenađenje! Mineralna voda je opasna ako ...
Palačinke sa jogurtom
VISOK HEMOGLOBIN - ZAŠTO JE OPASAN I KOJI SU SIMPTOMI
Unos šećera ne smije biti više od 5% unosa energije hrane (unos kalorija). To za zdrave ljude starije od 11 godina iznosi 30 grama dnevno.
U raznim kliničkim stanjima kao što su dijabetes, kardiovaskularne bolesti i rak, šećer se ne smije uzimati i, shodno tome, osoba s takvom dijagnozom treba preći na prehranu s niskim udjelom ugljikohidrata i šećerom, jer šećer treba biti na minimumu.
Sastavili smo listu najpopularnijih povrća, koje je po sadržaju najsiromašnije ugljikohidratima, uklj. šećere. Ko su oni?
Spanać
100 g svježeg špinata sadrži 3,63 grama ugljenih hidrata, od čega samo 0,43 grama šećera. To znači da šalica špinata sadrži samo oko 1 gram ugljenih hidrata. Špinat je bogat vitaminom K, vitaminom A (beta-karoten), vitaminom B9 (folna kiselina) i vitaminom C. Od minerala, špinat sadrži puno mangana, magnezijuma i gvožđa.
Zelena salata
Možda jedno od najpopularnijih - iako među najmanje hranjivim povrćem, salata ima samo 2,97 grama ugljenih hidrata na 100 grama. Od toga je 0,78 grama šećera. Kombinirajte je s nekoliko ostalih povrća s ove liste kako biste napravili salatu s malo ugljikohidrata s više hranjivih sastojaka.
Peršin
Peršin se često koristi kao začin u salatama, juhama i glavnim jelima. 100 grama sirovog peršina sadrži 6,33 grama ugljenih hidrata, od čega 3,3 grama korisnih vlakana, a šećera samo 0,85 grama. Peršin je bogat i vitaminom K, vitaminom C, vitaminom A (beta-karoten), vitaminom B9 (folna kiselina) i željezom.
Artičoka
Artičoka je artičoka izuzetno ukusno i hranjivo povrće, iako nije previše popularna na bugarskom stolu. 100 grama artičoke sadrži 11,39 grama ugljenih hidrata, od čega 8,6 grama dijetalnih vlakana i samo 0,99 grama šećera, tj. ispod 1 grama. Artičoka je bogata vitaminom B9 (folna kiselina) i vitaminom K, kao i mineralima kalijumom, magnezijumom, manganom i fosforom.
Češnjak
Češnjak je jedno od najkorisnijih povrća, bogato takvim korisnim spojevima i antioksidantima. 100 grama sirovog starog češnjaka sadrži nešto više od 33 grama ugljenih hidrata, od čega dijetalna vlakna na 2,1 grama, a šećer samo 1 gram. Češnjak sadrži puno vitamina B6 (niacin), vitamina C, vitamina B1 (tiamin) i vitamina B5 (pantotenska kiselina), te minerala - mangana, fosfora i kalcijuma.
Rabarbara
100 grama sirovog zelenog lisnatog povrća sadrži 4,54 grama ugljenih hidrata, od čega 1,8 grama dijetetskih vlakana. U ovoj količini rabarbare samo 1,1 grama je šećera. Jedite njegove stabljike dinstane ili pravite sok.
Celer
Celer ima sličnu količinu ugljenih hidrata kao i zelena salata (2,97 grama na 100 grama). Uživajte u ovom zdravom povrću kroz salate, svježi sok ili u jelima po vašem ukusu, ali bez dodavanja šećera. U 100 grama sirovog celera ima 1,34 grama šećera. Od vitamina, celer takođe ima najveći sadržaj vitamina K, a od minerala - natrijuma.
Krastavac
Krastavci su svježi i hranjivi dio svake salate na bugarskom stolu. Oguljeni, sirovi, sadrže samo 2,16 grama ugljenih hidrata na 100 grama. Ako ih više volite s korom, to je 3,63 grama ugljenih hidrata, što je opet prilično mala količina. U 100 grama neoguljenih krastavaca ima 1,67 grama šećera. Od vitamina, krastavac ima najveći sadržaj vitamina K.
Brokula
Ovo krstasto povrće, bogato hranjivim sastojcima, sirovo sadrži 6,64 grama ugljenih hidrata i 2,6 grama vlakana, što čini samo 4,04 grama ugljenih hidrata na 100 grama brokule. Sadržaj šećera je oko 1,7 grama u naznačenoj količini. Isprobajte sirovu u salati, lagano dinstanu ili u kaši, dodanu sa belim lukom, đumbirom i malo maslinovog ulja.
Tikvice
100 grama tikvica sadrže 3,11 grama ugljenih hidrata. Od toga je šećer 1,7 grama u navedenoj količini. Tikvice su bogate vitaminom B9 (folna kiselina), vitaminom A i kalijumom.
Rotkvica
100 grama sirove rotkve sadrži 3,4 grama ugljenih hidrata, od čega 1,6 grama dijetalnih vlakana i 1,86 grama šećera. Rotkvice su bogate vitaminom C.
Šparoge
Šparoge su prekrasno proljetno povrće. 100 grama sirovih šparoga sadrži 4 grama ugljenih hidrata, od čega dijetalni pomfrit 2,1 grama, a šećera 1,88 grama. Šparoge su bogate i vitaminom K, vitaminom B9 (folna kiselina), vitaminom B1 (tiamin) i vitaminom B2 (riboflavin), kao i željezom.
Karfiol
Karfiol ima samo 4,97-5 grama ugljenih hidrata i 2 grama vlakana, od čega čisto samo 2,97 g ugljenih hidrata na 100 g porcije minus vlakna. Šećeri su 1,9 grama.
Prokulica
Kelj sadrži 8,95 grama sirovih ugljenih hidrata na 100 grama sirovog zelenog povrća, od čega 3,8 grama dijetalnih vlakana i šećera iznosi 2,2 grama. Kelj je izuzetno bogat vitaminom K, vitaminom C i vitaminom B6, kao i manganom i željezom.
Paprika
Sirova paprika sadrži 4,64-5,88 grama ugljenih hidrata na 100 grama, od čega oko 2,5 grama šećera. Slađa paprika poput kambija nalazi se u gornjoj granici naznačenih podataka. Papriku koristite u salatama i jelima po vašem izboru.
Zeleni grah
Zeleni grah sadrži 6,97 grama ugljenih hidrata na 100 grama sirovog povrća, od čega dijetalna vlakna 2,7 grama, a šećeri 3,3 grama. Zeleni grah sadrži puno mangana i gvožđa, kao i vitamin C i vitamin K. Koristite ga u salatama i jelima.
Rukola
100 grama sirove rikole sadrži 3,53 grama ugljenih hidrata, od čega 2,35 šećera. Rukola je bogata kalcijumom, vitaminom C i vitaminom A. Koristite je u salatama.
Rajčica
Iako je rajčica voće, u kuhanju se smatra povrćem, pa ovdje objavljujemo podatke o njihovom sadržaju. 100 grama sirovih paradajza sadrži 3,9 grama ugljenih hidrata, dijetalna vlakna su 1,2 grama, a šećeri - 2,5-2,6 grama kod različitih vrsta.
Imajte na umu da drugo povrće sadrži više šećera od paradajza na 100 grama, poput kupusa (3,2 grama), patlidžana (3,53 grama), luka (4,24 grama), šargarepe (4,7 grama), cvekle (8 grama).
Svi podaci o sadržaju ugljikohidrata i šećera u ovom članku su iz Centralnog sistema FoodData američkog Ministarstva poljoprivrede.
Primjedbe
Objavi komentar